Seminar Boba Proktora: “Od razmišljanja do rezultata”

Nedavno je u Beogradu, u organizaciji Educoma, odrzan jednodnevni seminar Boba Proktora, legende primenjene psihologije, motivator koji više od pola veka podučava ljude kako da budu najbolja verzija sebe.

 

Osmočasovni seminar profesionalnog razvoja i unapređenje veština poslovanja, održan je kako bi prisutni naučili na koji način da odole gravitaciji mediokriteta, ne bi li se oduprli težnji da pripadaju većinskom procentu svih ljudi na planeti koji, iako mnogo uče, zalažu se i znaju, nažalost nikad ne naprave iskorak u životu i ispune maksimum svojih sposobnosti.

U sledećim redovima, prenosim u celosti predavanje Boba Proktora, praćeno slajdovima power-point prezentacije koja je korišćena na gorepomenutom predavanju, a podeljeno u tri celine koje ćete moći da ispratite u nastavcima na blogu Vrtirepova svaštara. 

Seminar Boba Proktora: “Od razmišljanja do rezultata”

“Hajde da govorimo o tome kako da dođete do onoga što želite.

 Vaše jedino ograničenje je slaba pažnja i siromašna mašta. Mi dozvoljavamo svom umu da krivuda, umesto da budemo fokusirani. Naša mašta nam je upravo i data da bi smo u svom umu iskreirali onakav život kakav želimo da živimo. 

Iako smo najveći tvorci na planeti, nekako se čini da su sva ostala bića kao kod svoje kuće , dok smo mi jedina stvorenja dezorijentisana u svojoj sopstvenoj sredini.  To je, međutim, upravo zbog toga što mi jedini imamo mentalnu sposobnost da stvorimo svoje okruženje.

Otkako sam stigao u Srbiju čuo sam mnogo ljudi kako mi govore da je Srbija drugačija, kako ekonomija ne valja, da nemate iste prilike, iste mogućnosti... Ali to nije istina. Sve je potpuno isto u Srbiji kao u Kanadi, ili Kini, ili Južnoj ili Severnoj Americi, ili bilo gde u Evropi... Mi imamo sposobnost da stvorimo sopstvene okolnosti pod kojima živimo.

Ono što ću vam danas pokazati nisam naučio u školi, već na ulici. I potpuno sam samouveren da ako ja mogu da pobedim, onda svako može da pobedi.

Da pogledamo vaše rezultate. 

Hajde budite sasvim iskreni prema sebi , jer upravo tako sam i ja počeo da menjam svoj život pre mnogo godina. Neko mi je rekao da pogledam svoje rezultate, a onda mi je rekao da mogu da postignem šta god želim. I ja u to nisam poverovao. Ali sada vam kažem sa velikom sigurnošću da možete da dobijete sve što poželite. Zato ne možete da priuštite da loše mislite o sebi, jer ni najmudriji ljudi na planeti ne mogu da pretpostave šta vi i ja možemo da uradimo...

Oko 95% stanovništva je pod kontrolom svojih rezultata. Ako nemaju novca kod sebe, odmah razmišljaju o siromaštvu; ako im se ne dopada posao koji rade, samo su fokusiranju na posao koji rade; ako okolnosti pod kojima žive nisu baš zadovoljavajuće, fokusiraju se isključivo na te okolnosti.

 Ako zaista želite da pobedite treba da zaboravite na ovakvo ponašanje, na ovakav stav, i da stvorite jasnu sliku onoga što želite da dobijete i ostvarite. 

Ono što piše na ovom slajdu je sve što vam je potrebno.  Trebate da znate gde ste sada, kao to gde idete. To je sve. I većina ljudi to ne kapira.

Kada je nešto tako jednostavno, prosto morate da se zapitate zašto nema više ljudi koji pobeđuju. Najočigledniji odgovor bi bio zato što nemaju nikakav cilj, ali ja ne mislim da je to pravi odgovor. Nije stvar samo što ne znaju kuda idu, svi imaju svoj san, nešto što bi voleli da rade, već problem leži u tome - gde ste sada. I naravno, kakve vas paradigme kontrolišu.

Malo razmislite o ovome: postoje ljudi koji su apsolutno brilijantni, a nemaju ni prebijene pare, dok postoje I drugi ljudi koji nisu toliko pametni i bistri, a imaju milione dolara. Kako neko toliko pametan daje tako loše rezultate, a druga ne toliko pametna osoba ostvaruje odlične rezultate?

Zarađivao sam milione dolara godišnje a da nisam znao šta u stvari radim. Ovi seminari su rezultat moje želje da saznam kako to da sam, i zašto sam pobedio. Dugo putujem po svetu I u kontaktu sa različitim ljudima shvatio sam da nas u stvari kontrolišu naše paradigme. Nije bitno da li sam u Beogradu ili Baltimoru, u Srbiji ili u Kanadi, nas kontrolišu naše paradigme.

Džon Bajker je 1990. napisao knjigu „Paradigme“, u kojoj je rekao:

Ako ne znate šta je paradigma, onda ste u problemu. Naredne nedelje koga da god sretnete pitajte da li zna šta je paradigma. Teško da ćete naći bilo koga ko zna odgovor. Prolazimo kroz ceo obrazovni sistem, ali ne naučimo ništa o paradigmama. To u stvari znači da prolazimo kroz ceo obrazovni sistem, a da praktično ništa o sebi ne naučimo.

Čovek koji me je usmerio postavio mi je jednostavno pitanje – ko si ti? Mislio sam da je pitanje glupo pitanje, jer kako misli ko sam ja? Pa ja sam Bob.

-          - Nisi.  Bob je tvoje ime, ali ti nisi Bob.

Onda sam rekao da sam ovo ja, pokazujući na sebe.

-        -  Ni to nisi ti, to je tvoje telo. Nikad niko nije za sebe rekao „ja sam ruka“ ili „noga“. Kaže se moja ruka, moja glava, moja noga. Ko si ti?

Ja sam stajao zbunjeno.

-          - Vidiš Bobe -  to je tvoj problem -  ti ne znaš ko si?

Proverite to sa svojim okruženjem. Garantujem vam da ni ljudi oko vas ne znaju ko su. Zašto mislite da se toliko prepametnih ljudi muče od kolevke do groba, da nikad nemaju novca, kuću, kola koja žele, ili idu na puteve, niti stvaraju kompanije koje bi želeli... Rećiće te da neki ipak to urade,ali njih je svega tri posto. Gde god da ste – 97% ljudi pokušava da razume šta se dešava.

Paradigme su zanimljiva stvar: 

Pitate se kuda sve ovo ide. Pokazaću vam da je toliko jednostavno pobediti, da je prosto neverovatno da većina ljudi nisu pobednici.

Evo, imam kod sebe nekoliko hiljada dolara, i znam i da ostanem baš ovde, u ovom gradu mogu da pokrenem biznis i da ću početi da zarađujem desetine hiljada dolara. Ako mogu ja, možete i vi. Jedino što vas sprečava je to što vi ne verujete da možete, a ja verujem da mogu.

Ta informacija je toliko moćna da bi svako morao da je zna. Navršilo se 55 godina kako istražujem ovu oblast, a i dalje sam apsolutno fasciniran ovom informacijom.

Čovek mi je dao ovu knjigu (pokazuje knjigu koja se raspada):

Prijatelj mi je tada sugerisao da dok budem čitao ovu knjigu, da ukoliko učinim tačno ono što piše u knjizi, da ću moći da uradim šta god poželim. Knjiga se zove „Misli i obogati se“ (Think and grow rich) Napoleona Hila, a njeno čitanje svakoga dana je predstavljalo prekretnicu moga života. Današnji dan bi mogao da bude prekretnica u vašem životu.

Kada sam se posvetio da je proučavam svaki dan i pratim njene smernce - sve je počelo da se menja. U trenutku kada sam dobio knjigu bio sam gubitnik koji je napustio školu. Čovek koji mi je dao knijgu rekao je : “Bobe, tebi fali samo disciplina”.

Disciplina nije bila nešto što sam poistovećivao sa srećom. Kao pripadnik kanadske mornarice, kada god bih učinio nešto pogrešno, kaznili bi me i to nazivali disciplinom. To nije bila disciplina, to je bila kazna. Disciplina je sposobnost da sami sebi izdate komandu i da je izvršite. To je trenutak kada kažemo: “Ovo ću uraditi!”. I uradite.

Previše ljudi mi kaže kako su pokušali. Pokušajte da ustanete sa stolice. Ne možete da pokušavate da ustanete. Ili ste ustali ili niste ustali. To je ideja i u životu. Ne pokušavate. Ili uradite to ili ne uradite.

Isti čovek je seo samnom i nacrtao slovo R na parčetu papira.

Rekao mi je: “Bobe, neka ovo R predstavlja Rezultate”, a potom je zapisao i slova S, Z i B, kao simbole za Sreću, Zdravlje i Bogatstvo. Pitao me je da li sam nesrećan,-  i bio sam; da li sam bolestan, - i bio sam; pitao me je da li sam bez prebijene pare,-  i bio sam. Ovaj čovek je uvek imao novca koliko hoćeš, ja nikada nisam imao ni paru. Rekao mi je tada: „Ti si jedan od najbednijih ljudi koje poznajem!“ , i bio je u pravu. Iskreno, zarađivao sam samo 4.000 dolara, a bio sam u dugu 6.000.

Tada me je upitao: “Da li čitaš nešto?”, rekoh mu  da ne znam. Znao sam, ali loše.  I tada  mi je dao ovu knjigu. Čitam je svakog dana od 21.oktobra, 1961 godine.

Neki me pitaju zašto je i dalje čitam. Zato što sam i danas fasciniran pročitanim. Autor ove knjige koji je istraživao i u knjizi opisao 500 najpoznatijih ljudi u periodu od 1908. do 1937. Godine, je prepoznao zlatnu nit koja se proteže kroz živote svih ovih ljudi. Mada su se bavili različitim poslom i mada potiču iz različitih zemalja, svi su pratili jedan isti šabalon i mentalni obrazac.

Srbija ima svoju kulturu. Ja sam Kanađanin, mi imamo svoju kulturu. Naše se kulture potpuno razlikuju. I Šangaj ima svoju kulturu, potpuno drugačiju od naših kultura, kao i brazilska. Ono što sam naučio je da kada probijete taj sloj kulture, ljudi su u suštini potpuno isti. Kultura nije ništa do navika jedne grupe, a kada prevaziđete navike, ljudi su u suštini isti.

Da se vratim na svog prijatelja, koji me je tada upitao:

- Šta ti zapravo želiš?

- Želim novac!, - nisam imao ni malo, a dugovao sam svima. Zaista sam verovao da ako mogu da zaradim dovoljno novca ne bih imao nikakve probleme.

- Koliko novca želiš? 

- Ne znam.

- Onda bolje smisli koliko. Želim da uzmeš olovku i da zapišeš šta tačno želiš,- naredio je.

I posle 55 godina još nosim tu karticu. Napisao sam da želim da do 1970. godine u mom džepu imam 25.000 dolara. Dao sam sebi 10 godina da to ostvarim. I nisam verovao da će se to desiti.

Ali rećiću vam šta se desilo. Zato što sam imao zapisan iznos na kartici, svaki put kada bih je dodirnuo ili pročitao šta piše, zamislio bih taj novac koji ću zaraditi.

Pre toga sam uvek razmišljao o dugu. Neprestano sam razmišljao kako da se izvučem iz dugova. Ako je vaš jedini cilj kako da izađete iz dugova, onda ćete ostati zaduženi zauvek. Zato što privlačite ono o čemu razmišljate.

I naravno da se ova promena nije desila preko noći, ali svaki dan sam čitao šta piše na kartici i razmišljao o tome kako ću biti srećan i zahvalan što ću imati 25.000 dolara. Jednog dana sam čuo da može dobro da se zaradi čišćenjem kancelarijskog prostora. Rekoh „nisam toliko ponosan, čistiću“, ali mi je prijatelj tada izgovorio: “Ok, čisti. Ali svoje kancelarije.”

Nisam imao ni opremu za čišćenje, a ni kancelarije da ih čistim. Utvrdio sam da mogu da nađem polovne mašine za čišćenje podova, četke i džogere, što bi me koštalo 980 dolara. Morao sam da pozajmim hiljadu dolara, a nisam znao nikoga ko bi mi pozajmio novac.

Evo šta sam naučio: ako zaista nešto želite, možete da dobijete. Mnogo sam želeo tih hiljadu dolara. Već sam gradio svoj posao u svojoj glavi, a samom sebi ne bih pozajmio taj novac, jer sam znao da neću moći da ga vratim. Nije se radilo o mojoj želji da li hoću ili neću da vratim novac onima kojima dugujem, nego novca nisam imao.

Uprkos svemu, našao sam nekoga ko je bio spreman da mi pozajmi. Pronašao sam jednu kancelariju koju sam mogao da čistim dva puta mesečno za 30 dolara. Uskoro sam pronašao još jednu, koja je plaćala 65 $ mesečno... Do kraja prve godine zarađivao sam 175.000 dolara godišnje, a za manje od pet godina - preko milion dolara godišnje. Imao sam razvijen posao u Torontu, Bostonu, Klivlendu, Njujorku, Londonu…

Dakle, radio sam nešto što nikad nisam radio do tada, imao sam 26 godina, proveo sam svega dva meseca u srednjoj školi, nikad knjigu nisam pročitao, nisam imao nikakvog radnog iskustva, ali sam po prvi put učinio nešto što nikad do tada nisam uradio – doneo sam odluku šta želim, i zapisao šta je to što želim. Ako i vi to uradite garantujem da će se stvari promeniti. 

Kada mi neko kaže da nešto ne može da uradi, odgovorim mu da je na pogrešnom koloseku. Ne možete sebi priuštiti ni pet sekundi da mislite da nešto ne možete da učinite. Morate da donesete odluku tačno o tome šta ćete da radite i da to potom uradite.

Život je veoma kratak , ali život može da bude apsolutno fantastično putovanje. Nemojte potrošiti ni sekund misleći o tome zašto ili šta ne možete.

Bio sam u Dubaiu, oni se tamo skijaju usred pustinje. Ni braća Rajht nisu znali u početkku kako da odlepe prvi avion od zemlje ali su znali da to žele da urade. Rano ujutru ću se ukrcatiti na avion za Frankfurt, a potom za Toronto. A onda ću da napravim sebi krevet, i ako nešto poželim dobiću savršenu uslugu na 30.000 stopa iznad zemlje dok se krećem 500 milja na sat. Godine 1902. niko nije ni mislio o nekom avionu, a 1903. braća Rajht su uspela da podignu avion od zemlje i održe ga u vazduhu čitavih 20 sekundi.

Imao sam I sreću da srađujem sa Edmund Hilarijem nekoliko puta.  Govorimo o prvom čoveku koji je uspeo da se popne na Mont Everest. Do tada niko nije verovao da je to moguće, jer je pre njega bilo nekoliko ljudi koji su pokušavajući smrtno nastradali.  A Edmund Hilari je bio pčelar sa Novog Zelanda - kako je njemu palo na pamet da uradi nešto što niko pre njega nije uradio? On je tu ideju kreirao u svom umu. Godine 1951. je prvi put pokušao i nije uspeo; 1952. se ponovo vratio u Nepal i nije uspeo, ali su 1953. on I Tenziga Norgej konačno uspeli da se popnu na krov sveta. Niko pre njega nije to uspeo, ali od kako je on to učinio - preko hiljadu alpinista se popelo na Mont Everest.

Nedavno sam spazio veoma nisku ženu koja je davala intervju na televiziji u Kanadi, i pitali su je kako se oseća sad kada je osvojila Mont Everest, a ona im je odgovorila: “Mi nismo pokorili planinu. Mi smo prevazišli ograničenja unutar samih sebe. Planina se ne može osvojiti.”

Kada počnete da razmišljate o nečemu šta želite da uradite, pašće vam na pamet million raznoraznih misli zašto nešto ne može da se učini. Želim da pogledate oblasti vašeg života na koje vaša paradigma ima ogroman uticaj.

Paradigma je moćan materijal u našoj podsvesti, koja je veoma važna, a koja je utemeljena u navikama. Skoro sva naša ponašanja su zasnovana na navikama. Paradigma kontroliše našu percepciju u životu, a vaša percepcija ste zapravo vi.

Kad mi je moj prijatelj rekao da mogu da imam sve što želim ja to nisam mogao da vidim. I šta sam uradio - promenio sam percepciju. I, odjednom, sam video ono što nisam mogao da vidim pre.

 Živeo sam u Engleskoj, zarađivao sam mnogo novca, a kad bi me pitali kako sam to uradio, nisam znao da objasnim. Mogao sam da kažem da čistim kancelarije, mogao sam da kažem zato što čitam ovu knjigu. Ali bilo je puno ljudi koji su radili isto što i ja, čistili kancelarije, pročitali ovu knjigu . Vaspitan sam da verujem da ukoliko steknete mnogo novca - mora da ste mnogo pametni , a ja sam znao da nisam mnogo pametan, ali sam zaradjivao mnogo para. Vaspitavali su me da je za dobar posao neophodno da imate dobro obrazovanje, ali ja sam imao dva meseca srednje škole.

Pomislio sam da neko mora da zna zašto se moj život tako dramatično promenio posle čitanja knjige. Morao sam da saznam zašto sam uspeo.

Nisam pametan - a zarađujem puno novca, nemam formalno obrazovanje - a vodim svoju kompaniju. Počeo sam da se pitam u koje to još stvari verujem - a koje nisu bile tačne.

 Počeo sam ozbiljno da proučavam, i trebalo mi je devet i po godina da shvatim zbog čega se meni ovo desilo. Tada sam odlučio da ću o tome da predajem. Shvatio sam šta sam uradio, i to sam do danas preneo milionima ljudi. Mogu da vam govorim o ogromnom broju ljudi koji su veoma bogati danas.

Fil Goldfin je pročitao moju knjigu „Rođeni ste bogati“ i pozvao meda popričamo. Upitao sam ga:

- File, šta ti zaista hoćeš?

- Želim da zradim puno novca.

- Mogu da ti pokažem kako to da uradiš. Da li je to sve što želiš?

-Želim i da osvojim Oskara.

- Moraš da uradiš tačno ono što ti ja kažem.

- Uradiću.

To je bilo pre 13  godina, danas pravi više filmova nego bilo ko u Los Anđelesu. Zarađuje milione dolara. Pre par godina je nominovan za dodelu Oskara. Trebalo je da objave ko je dobio nagradu dve nedelje nakon održavanja mog seminara. Ja sam ga naveo da ustane na stolicu pred stotinama ljudi i održi govor zahvalnosti kao dobitnik Oskara. I dobio je Oskara par nedelja kasnije. Dobio je i Emi i Zlatnog Medveda.

Pre pet godina, kad je imao 42 godine, odveo je sina na časove plivanja, i dok ga je posmatrao kako pliva, odlučioje  da će da osvoji zlatnu medalju na takmičenju u plivanju. Danas je u najboljoj formi nego ikad bio, a plivao je ovog proleća negde u  Evropi štafetu zajedno sa trojicom olimpijskih prvaka, da bi mi prošlog petka poslao fotografiju u kupaćim gaćama, sa medaljom oko vrata. Ovo je čovek koji zaradjuje milione, koji je dobio Oskara, Emi, Zlatnog medveda, a sada ima i zlatnu medalju u plivanju, sve u svojim četrdesetim godinama. A sve što je morao da uradi je da promeni svoju paradigmu.

Taj proces osvajanja tog zlata je isti za sve nas. Morate da razumete da morate da promenite svoju percepciju u životu. Morate da razmišljate o poslovanju u Srbiji. Svaka osoba u ovoj sobi može da postigne sve što naumi. S tim nikakve veze nema ni koliko imate godina ni kog ste roda. Ja ću uskoro imati 83 godine, a kad me pitaju kako sam tako mladolik, odgovorim im da se ne družim sa starim ljudima. Ljudi sa kojima se družite mnogo utiče na vas. Ako provodite vreme sa ljudima koji ništa ne rade, bežite od njih.

            Imajte na umu da vi imate program u svojoj podsvesti koji kontroliše vašu percepciju, vaše viđenje sveta i kontroliše sve oblasti vašeg života i kako koristite svoje vreme. Svi mi u ovoj prostoriji imamo istu količinu vremena na raspolaganju , niko ne dobija više vremena od onog drugog.

Vaša paradigma kontroliše i vašu kreativnost. Ima ljudi koji zaista veruju da nisu kreativni. Ako neko od nas nije kreativan, to je zato što nije razvio tokom života svoje kreativne sposobnosti. Vaša paradigma takođe kontroliše vašu efikasnost, kao i vašu produktivnost. Vaša paradigma kontroliše i vašu logiku.

Ponekad ćete poželeti nešto da uradite, a onda će vam neko prići i reći -„ali moraš da budeš realan“. Ali, šta znači biti realan?

Kada su braća Rajht podigli onaj avion od zemlje, oni su prkosili logici, oni su zamislili nešto što nije bilo realno. I kada se Ed Hilari popeo na Mont Everest, i on je radio nešto što je prkosilo logici i nije bilo realno. Kada je Edison osvetlio svet, i on je uradio nešto što nije bilo realno. Dakle, dobro bi bilo da kada hoćete nešto da postignete, da uradite ono što je potpuno protivno logici. Uradite ono što zaista želite da uradite.

Vaša paradigma kontroliše i vašu sposobnost da zaradite novac. Razmislite o tome na trenutak.  To bi bilo kao da se nalazimo u nekakvim policama i kutijama. Koliko vas se oseća kao da sedi u kutiji?Ali istina i jeste da sedimo u tim kutijama, i kad želite da napravite neku promenu stalno bivate zaustavljeni. Samo trebate da odlučite da promenite svoju paradigmu, odnosno da odlučite da promenite svoje uobičajeno ponašanje. Prestanite da mislite o tome šta ne možete da uradite. Onog trenutka kada odlučite da nešto postignete ti zamišljeni zidovi padaju. I verujte mi da su nepostojeći zidovi.

Samo zamislite koliko će se vaš život promeniti ako počnete da menjate nekoliko ili sve oblasti. Promena će biti ogromna, a ono što je još lepše - ta promena je stalna, zauvek. Više se nikada nećete vratiti na staro. To ne znači da nećete praviti greške, niti da nećete doživljavati neuspeh, ali to znači da je promena trajna.

Probajte da zamislite da želite da promenite samo jednu oblast svog života. Recimo da postanete produktivniji sa svojim vremenom.  Ako sam ja svoje prihode uspeo da povećam sa 4.000 godišnje na 175.000 godišnje, bez obrazovanja, novca i iskustva, šta bi ste vi mogli da uradite samo ako bi ste promenili način na koji koristite vreme.

Prava je istina da niste sigurni u to šta želite i šta možete da učinite… “

(kraj prvog, od tri dela ... nastavak za koji dan)